ТУРИСТИЧКА ГЕОГРАФИЈА ЗА 3. РАЗРЕД СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
У овој школској 2022/2023.години предајем Туристичку географију трећој години смерa туристички - хотелијерски техничар. Пошто је набавка уџбеника веома отежана због старости и недостатка истих, потрудила сам се да путем писаних докумената и израдом презентација олакшам савладавање градива својим ученицима. Као основни извор сам користила важећи уџбеник Туристичке географије за трећи разред угоститељско-туристичке школе, аутора Божидара Станишића и Момчила Бујошевића, у издању Завода за издавање уџбеника.
ГРАЂЕВИНЕ СВЕТА
Пирамиде су грађевине настале у древном Египту, једине сачуване од седам Светских чуда античког доба. Изграђене су на левој, западној обали Нила, а представљају гробнице фараона , владара Старог и Средњег египатског краљевства. Најпознатије су пирамиде у Гизи, предграђу Каира. Међу њима се истиче Кеопсова или Велика пирамида, изграђена 2.560 године пре нове ере.
|
|
ПРЕДМЕТ И ЗАДАЦИ ПРОУЧАВАЊА ТУРИСТИЧКЕ ГЕОГРАФИЈЕ
Путовање људи ван места сталног боравка ради одмора, рекреације, лечења и обиласка природних реткости и културно-историјских знаменитости називамо туризам. Наука која проучава туризам назива се туристичка географија и може се поделити на општу и регионалну туристичку географију. Општа туристичка географија проучава туризам у целом свету, а регионална туристичка географија проучава туризам на одређеним територијама... |
|
РЕКРЕАТИВНИ И КУЛТУРНИ ЕЛЕМЕНТИ ТУРИСТИЧКИХ КРЕТАЊА
Процесом урбанизације створени су велики градови у којима је све теже живети. Човека угрожавају загађеност ваздуха, прекомерна бука и динамичан темпо живота који доводи до замора и стреса.
Због тога се јавила потреба да се боравком ван тих градова живот и здравље људи поправи. То се постиже рекреативним видом туризма који се састоји од активног одмора (шетње, излети, обиласци знаменитости), чулног опоравка (мир и тишина, опоравак нервног система) и одмора на чистом ваздуху.... |
|
ПРОСТОРНИ И ФУНКЦИОНАЛНИ ЕЛЕМЕНТИ ТУРИСТИЧКИХ КРЕТАЊА
Просторне елементе туристичких кретања чине: територијалност, туристичко-географски положај, размештај и повезаност туристичких вредности.
Територијалност показује колико неко туристичко место има способност привлачења туриста (контракције), а матично место способност да његови становници учествују у туризму (дисперзија). Поједина туристичка места привлаче туристе из целог света (нпр. Лондон, Париз, Рима) а нека само из околних места (Вршачке планине, Белоцркванска језера)... |
|
ГЕОМОРФОЛОШКЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ
Појаве и објекти које је створила природа називају се природне туристичке вредности. Геоморфолошке туристичке вредности обухватају све облике рељефа који привлаче пажњу туриста а имају одређена рекреативна, естетска и куриозитетна својства. Настају деловањем унутрашњих и спољашњих сила... Туристичка атрактивност планина је велика – чист и прозрачан ваздух, чисте и брзе реке, шуме... |
|
ХИДРОГРАФСКЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ
Хидрографске вредности чине све врсте вода на Земљи. Оне имају рекреативне (купање, пливање), куриозитетне (минералне воде и лековито блато) и естетске особине.
Светско море захвата површину од 361 милион км2 и чини 71% укупне површине планете. Састоји се од четири океана и осамдесетак мора. Туристички значај Светског мора је неуједначен, а зависи од положаја у односу на матична места и специфичних својстава воде и приобалног комплекса... |
|
ВОДЕ НА КОПНУ КАО ХИДРОГРАФСКА ВРЕДНОСТ
У копнене воде се убрајају језера, реке, мочваре, гејзири, термоминералне и подземне воде, као и вода у ледницима планина и на половима.
Језера су удубљења у копну испуњена водом. По начину настанка (генези) могу бити природна и вештачка. Природна су тектонска, вулканска, крашка, ледничка, еолска, речна... Вештачка најчешће настају преграђивањем река ради добијања електричне енергије, снабдевања насеља и индустрије водом, наводњавања, туризма... Језера могу бити самостална или, најчешће комплементарна туристичка вредност. |
|
КЛИМАТСКЕ И БИОГЕОГРАФСКЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ
Време је тренутно а клима вишегодишње стање климатских елемената у неком месту. Климатски елементи који су важни за туристичка кретања су температура ваздуха и инсолација (осунчаност), ветрови, влажност ваздуха, облачност и падавине.
Биљни и животињски свет имају велику вредност за људско друштво, због чега је њихово очување и унапређење од изузетног значаја. |
|
ПЕЈЗАЖНЕ И МАНИФЕСТАЦИОНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ
Антропогене туристичке вредности створио је човек током историје наше цивилизације. Ове вредности могу бити самосталне, комплементарне и комплексне, а деле се на пејзажне, манифестационе, амбијенталне, уметничке и етносоцијалне.
Пејзажне туристичке вредности су просторне целине које комбинују природну средину и творевине људског рада. У зависности где се налазе могу бити равничарске, планинске и приморске. |
|
УМЕТНИЧКЕ И ЕТНОСОЦИЈАЛНЕ ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ
Уметничке туристичке вредности обухватају разноврсна уметничка дела која се међусобно разликују по времену настанка и врсти уметности. Ове вредности могу бити из античког периода, средњег и новог века као и из савременог доба. Класификују се и према врсти уметности на ликовне, архитектонске и сценске туристичке вредности. |
|
САОБРАЋАЈ И ТУРИЗАМ
Саобраћај има велики значај за туризам. Развој саобраћајних средстава утицао је и на развој туризма. У односу на средину у којој се обавља, саобраћај се дели на:
1. Копнени саобраћај 2. Водени саобраћај 3. Ваздушни саобраћај Копнени саобраћај обухвата железнички и друмски саобраћај. Железнички саобраћај је имао пионирску улогу у развоју масовног туризма. Овај вид саобраћаја истиче се све већом брзином, комфором, масовношћу и мањом зависношћу од временских услова. |
|
ОБЛИЦИ ТУРИСТИЧКИХ КРЕТАЊА
Постоје различити облици туристичких кретања од којих су за нас важни они према врстама саобраћајних средстава, врстама туристичких вредности и према основним потребама...
Један од најважнијих начина поделе туристичких кретања је према врсти саобраћајних средстава која туристи користе. Разликујемо железнички, поморски, ваздушни и мото-туризам... |
|
ПРАВЦИ ТУРИСТИЧКИХ КРЕТАЊА
Туристичка кретања су кретања из матичних у туристичка места ради задовољења рекреативних, културних и других потреба.
У односу на величину простора које повезују, туристички правци се деле на интерконтиненталне, континенталне, регионалне и локалне, а у односу на државне границе на међународне и националне. |
|
ТУРИСТИЧКИ ЛОКАЛИТЕТИ, МЕСТА, ЦЕНТРИ И РЕГИЈЕ
Туристички локалитети су мање просторне целине са појавама и објектима привлачним туристима... Туристичка места су насеља са туристичким вредностима и туристичким прометом. Она се међусобно разликују по атрактивности, обиму и структури смештајних капацитета и промету посетилаца.... Туристичке регије су просторне целине у којима туризам има доминантну улогу. Оне могу бити природне, антропогене и комплексне.
|
|
СРЕДОЗЕМНО ПРИМОРЈЕ ЕВРОПЕ
Просторне целине у којима туризам има доминантну улогу називају се туристичке регије. Оне могу бити приморске, планинске, језерске и бањске.. Средоземно приморје Шпаније је регија која се простире од границе према Француској на северу до Гибралтара на југу. Регија обухвата и приморје Андалузије на обали Атлантског океана, Балеарска острва у Средоземљу и Канарска острва у Атлантском океану. |
|
СРЕДОЗЕМНО ПРИМОРЈЕ ШПАНИЈЕ
Средоземно приморје Шпаније се простире од границе према Француској до Гибралтарског мореуза.
Осим средоземног приморја, овој регији припадају и Балеарска и Канарска острва, као и приморје Андалузије. Средоземно приморје Шпаније има разуђену обалу и изразито суптропску климу, са инсолацијом дужом од 2 500 часова годишње, и купалишном сезоном од пет месеци. |
|
СРЕДОЗЕМНО ПРИМОРЈЕ ФРАНЦУСКЕ
Средоземно приморје Француске спада у најстарије и најпосећеније приморске регије света. Пружа се од рта Себрер на граници са Шпанијом до града Мантона на граници са Италијом.На средоземној обали Француске развиле су се две приморске туристичке регије – стара, чувена Азурна обала и нова обала Лангдок.
|
|
ПРИМОРЈЕ ИТАЛИЈЕ
Италија је држава Јужне Европе која заузима централни део Средоземља и излази на пет мора – Лигуријско, Тиренско, Јонско, Средоземно и Јадранско. Лигуријско приморјесе простире око Ђеновског залива, а чине је Ривијера Поненте и Ривијера Леванте које раздваја Ђенова. Ривијера Версилија се наставља на Ривијеру Леванте и обухвата обалу Италије све до Тиренског приморја на југу. Тиренско приморје обухвата провинције Умбрија, Лацио и Кампанија....
|
|
ЦРНОМОРСКО ПРИМОРЈЕ
Црноморско приморје обухвата приобални појас Црног мора на територији Украјине, Русије, Румуније и Бугарске. Обала је слабо разуђена а северни делови су посећенији.
Црноморско приморје Украјине обухвата полуострво Крим са Јалтом као туристичким средиштем. Купалишна сезона траје 4 месеца...Црноморско приморје Бугарске је сунчаније и топлије од остатка регије. |
|
СРЕДОЗЕМНО ПРИМОРЈЕ АЗИЈЕ И АФРИКЕ
Средоземно приморје Азије и Африке обухвата источне и јужне обале овог огромног мора, односно приобални појас Турске, Либана, Израела, Египта, Туниса, Алжира и Марока (земаља Магреба)...
Средоземно приморје Либана обухвата морску обалу од 200 км са древним градовима Библосом, Балбеком, као и главним градом Бејрутом, некада званим “Париз истока”. |
|
АТЛАНТСКО ПРИМОРЈЕ ЕВРОПЕ
Атлантско приморје Европе обухвата западне обале овог континента, од рта Сан Висенте у Португалији до Нордкапа у Норвешкој. Дуж западних обала Европе налазе се разноврсне природне и антропогене туристичке вредности које привлаче велики број туриста. У питању су приобална подручја развијених земаља Европе - Португалије, Шпаније, Француске, Белгије, Холандије и Норвешке.
|
|
ПРИМОРСКЕ РЕГИЈЕ СЕВЕРНЕ АМЕРИКЕ
Туризам у САД нема дугу традицију. Почео је убрзано да се развија тек крајем 19. века. Тада су се највише изградили смештајни капацитети у државама Флорида и Калифорнија.Флорида се убраја у најразвијеније туристичке регије света. Само у Мајамију постоји 700 хотела, око 600 мотела, 1.500 пансиона и негде око 20 до 25 милиона туриста. Због климе вечитог лета Флориду називају Сунчаном државом. Калифорнија је држава на југозападу САД. Њен приморски појас се простире у дужини од 2.000 км, са бројним туристичким местима: Санта Круз, Санта Моника, Санта Барбара, Лонг Бич и Сан Дијего.
|
|
ПРИМОРСКЕ РЕГИЈЕ СРЕДЊЕ И ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ
Средњу Америку чини уски копнени део који спаја Северну и Јужну Америку и острвски део са Великим и Малим Антилима у Карипском мору. Многобројна острва се пружају у низу и имају изузетне природне услове за развој купалишног и наутичког туризма...
Јужна Америку у туристичком погледу заостаје за Северном и Средњом Америком. Најпогоднији део обале за изградњу хотела и развој туризма је југоисточни део, са суптропском и умереном климом и бујном вегетацијом. |
|
ПРИМОРСКЕ РЕГИЈЕ АЗИЈЕ, АУСТРАЛИЈЕ И ОКЕАНИЈЕ
На Арабијском полуострву најразвијенији туризам има Саудијска Арабија. Милиони верника из читавог света посети религијске центре Меку и Медину, што је условило развој луке Џеде на обалама Црвеног мора...
Уједињени Арапски Емирати су последњих година, захваљујући заради оствареној продајом нафте, уложили огромне своте новца да би у песковитој пустоши изградили своје градове, луксузне хотеле, марине, вештачка острва... Југоисточну Азију чине полуострво Индокина и Малајско - филипински архипелаг... |
|
ПЛАНИНЕ СВЕТА КАО ТУРИСТИЧКЕ РЕГИЈЕ
Планине су туристичке дестинације са традицијом. Значајне су за боравак и рекреацију становништва па ће у будућности њихова улога у савременим туристичким кретањима бити још већа. Планине имају веома разнолику територијалност и туристичко географски положај.
|
|
ЈЕЗЕРА СВЕТА КАО ТУРИСТИЧКЕ РЕГИЈЕ
Језера света представљају комплексне туристичке вредности са рекреативним, естетским и куриозитетним својствима, која уз бројне културно-историјске споменике, уређене обале и добар саобраћајно-географски положај могу постати значајна по обиму туристичког промета и економској добити.
|
|
БАЊЕ СВЕТА КАО ТУРИСТИЧКЕ РЕГИЈЕ
Термоминерални извори су коришћени као лечилишта још у време старих античких народа.Бржи развој бањског туризма започиње током 18. и 19. века. Извори се тада каптирају, око њих се граде објекти за смештај посетилаца, уређују се паркови и цветне алеје.
|
|
ГРАДОВИ ЗАПАДНЕ, СЕВЕРНЕ И СРЕДЊЕ ЕВРОПЕ
У западној Европи се налазе бројни градови који привлаче туристе својим културно-историјским споменицима и различитим уметничким манифестацијама и вредностима. По томе се нарочито издвајају градови западне, северне и средње Европе, међу којима су посебно атрактивни, Лондон, Париз, Амстердам и многи други.
|
|