ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ - СЕДМИ РАЗРЕД
РЕГИОНАЛНА ГЕОГРАФИЈА
Географска регија је мањи или већи део Земљине површине који се по неким природно-географским или друштвено-географским одликама разликује од околних територија. Научна дисциплина која се бави проучавањем регија назива се регионална географија, а процес издвајања регија на основу неких природних или друштвених одлика назива се регионализација.
Регионална географија се дели на - националну регионалну географију, која изучава регије у сопственој држави нпр. Србији, и - регионалну географију света, која изучава регије на континентима. |
|
ЈУЖНА ЕВРОПА
Јужна Европа обухвата три полуострва на југу овог континента - Пиринејско, Апенинско и Балканско полуострво, као и већа острва - Сицилију, Сардинију у Италији, Корзику у Француској, Балеарска острва Шпаније, као и Крит, највеће грчко острво. У Јужној Европи доминирају набране планине, раседних има у централним деловима Пиринејског и Балканског полуострва, а вулканских на острвима. Клима је средоземна а вегетацију ћине макије... Становништво припада Романима, Словенима и мањим групама - Грци, Баски и Албанци...
|
|
БИВШЕ ЗЕМЉЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ (СФРЈ)
Република Србија је континентална земља у срцу Балканског полуострва. Има добар географски положај иако нема излаз на море. Србија је панонска, балканска и подунавска земља.
На северу Србије је Панонска низија (Војводина – Банат, Бачка и Срем), јужно од Саве и Дунава су набране (Копаоник, Златибор, Тара, Рудник, Стара планина) и раседне планине (Јастребац, Радан). Највиша тачка је врх Ђеравица (2.656 мнв) на Проклетијама, а најнижа ушће Тимока у Дунав (28 мнв)... |
|
ГРЧКА. ИТАЛИЈА, ШПАНИЈА
Република Грчка – заузима јужни део Балкана и излази на Јонско, Егејско и Средоземно море. Њена обала је веома разуђена – полуострва Пелопонез, Атика и Халкидики, острва Крит, Еубеја, Киклади, Северни и Јужни Споради...
Република Италија – лежи на Апенинском полуострву и излази на пет мора. Обухвата и острва Сицилију и Сардинију... Краљевина Шпанија – обухвата највећи део Пиринејског полуострва и излази на Средоземно море и Атлантски океан... |
|
СРЕДЊА ЕВРОПА
Средња Европа се простире од Балтичког мора на северу до Алпа и Карпата на југу. Обухвата 9 земаља од којих су само три приморске – Немачка излази на Северно и Балтичко море, Пољска на Балтичко, а Румунија на Црно море. Швајцарска, Лихтенштајн, Аустрија, Чешка, Словачка и Мађарска су континенталне земље, без излаза на море...
У Средњој Европи има Словена, Германа, Романа и Угро-финске групе народа. Већи градови су Берлин, Беч, Будимпешта, Праг и други... |
|
САВЕЗНА РЕПУБЛИКА НЕМАЧКА
Немачка излази на Балтичко и Северно море. На северу је Прибалтичка низија, јужније су раседне (Харц, Шварцвалд) и набране планине (Алпи). Клима је океанска, континентална и планинска. Вегетацију чине обрадиве површине, шуме, пашњаци и ливаде. Веће реке су Одра, Лаба, Рајна и Дунав, међусобно повезане каналима. Језера су ледничка – Боденско језеро.
Немци су Германи, католици. У Немачкој живи до 8 милиона странаца, највише Турака. Већи градови су Берлин, Хамбург, Минхен, Келн. Насељеност је највећа уз реку Рајну – конурбације.... |
|
АЗИЈА ПОЛОЖАЈ
Граница Европе и Азије – планина и река Урал, Каспијско језеро, планина Кавказ, Црно море, мореуз Босфор, Мраморно море, мореуз Дарданели и Егејско море...
Највећи део лежи у северном умереном топлотном појасу, на северу залази у северни хладни, а на југу у жарки топлотни појас...Најсевернија тачка – полуострво Тајмир, рт Чељускин; Најисточнија тачка – Чукотско полуострво, рт Дежњев; Најјужнија тачка – Малајско полуострво, рт Буру; Најзападнија тачка – полуострво Мала Азија, рт Баба; Острвски део се пружа до 11оS |
|
АЗИЈА ПРИРОДА
Рељеф Азије је веома разнолик. Азија је највиши континент са преко 900 м н.в. Основу чине Сибирска, Кинеска, Индијска и Арабијска платформа међусобно повезане венцима набраних планина. На западу су тектонско нестабилне висоравни. Тибет је њен највиши део. У границама платформи формирао се равничарски рељеф.Уз обале источне Азије налази се Ватрени појас Пацифика са честим земљотресима и вулканским ерупцијама....
|
|
АЗИЈА ДРУШТВО
У Азији живи око 3/4 светског становништва.
Густина насељености је веома неравномерна. Уз обале океана, приобалне низије и у делтама живи и преко 1 000 ст/км2 док су високопланински крајеви, северни делови континента и унутрашњост готово ненасељени. Природни прираштај је углавном висок, највиши у земљама Блиског истока. Природни прираштај у Јапану је 1% , у Јемену 34,2% а у Бангладешу 21,3% ... Просечан животни век је веома различит. У Јапану људи веома дуго живе (м. 78, ж. 85 год.), а у Авганистану веома кратко (м.42, ж. 42 год.). И економске прилике су веома различите, од највишег до најнижег националног дохотка по глави становника. |
|
ТУРСКА
Турска је азијска држава која се са 5% своје територије налази и у Европи. Претежно је планинска земља. У њеним централним деловима се налази Анадолска висораван која је са свих страна окружена планинама... Клима унутрашњости је сушна, континентална, са хладним зимама и топлим летима. Црноморско приморје прима обиље падавина а западне и јужне средоземне обале Турске су под утицајем праве медитеранске климе...
|
|
УЈЕДИЊЕНИ АРАПСКИ ЕМИРАТИ
Уједињени Арапски Емирати су савезна монархија (емирати) у југозападној Азији, са обалом у Персијском и Оманском заливу. Године 1971. шест шеиката прогласило се емиратима и основало независну државу Арапски Емирати којој се 1972. год. придружио емират Рас ал Хаима.
Уједињени Арапски Емирати обухватају ниско приобално пустињско подручје и вишу унутрашњост која највеће висине достиже на истоку ( 2 081 м н.в.). Обала је сува и врућа пустињска с честим пешчаним ветром (шамал) који зими и почетком лета дува са севера и североистока. Вегетација је сиромашна пустињска и полупустињска с ретком травом и ниским ксерофитним грмљем. |
|
ИНДИЈА
Индија заузима највећи део Индијског полуострва. По површини је седма а по броју становника друга држава света. У Индији се издвајају три веће регије: планински венци Хималаја, млађих веначних планина на северу, Хиндустанска или Гангешка низија и висораван Декан на југу. Клима зависи од летњих и зимских монсуна, а са њима су уско повезани и вегатациони типови и хидрографија земље...
|
|
МАЛДИВИ
Република Малдиви обухвата истоимени архипелаг у Индијском океану, југозападно од Индије. Овај архипелаг чини 1 192 острва од којих је око 250 насељено. Малдиви су најмања држава Азије, најмања исламска земља и најнижа земља на свету, просечне надморске висине око 1 метар. Највиша тачка Малдива лежи на 2,4 мнв. Клима је тропска са стално високим температурама и доста падавина које доносе монсуни...
|
|
ИНДОНЕЗИЈА
Индонезија је острвска држава коју чини 13 667 острва Малајског архипелага. Највећа, Велика Сундска острва, су Суматра, Јава, Калимантан (Борнео), Нова Гвинеја (западни део) и Целебес (Сулавеси). Рељеф је претежно планински, изграђен у процесу набирања и вулканизма. На индонежанским острвима се налази око 200 активних вулкана а чести су и земљотреси. Клима је влажна тропска (екваторијална) са великом годишњом количином падавина. Реке су кратке и богате водом читаве године...
|
|
СРЕДЊА АЗИЈА
Средња Азија обухвата простор од Каспијског језера до Кине и од Русије до Ирана и Авганистана. Чине је пет бивших совјетских република: Казахстан, Киргистан, Туркменистан, Таџикистан, Узбекистан.
Средња Азија је регија високих старих громадних планина између којих су спуштене бројне котлине (Турфанска депресија је на -154 м нв). На истоку и југу су планински венци Памира и Тјаншана а на западу је Туранска низија тј. пустиње Каракум и Кизилкум. На северу су степе Сибира. Клима је континентална са великим температурним амплитудама и малом годишњом количином падавина. |
|
ЈАПАН
Јапан чини архипелаг острва од којих су четири највећа : Хокаидо, Хоншу, Шикоку и Кјушу. Острвски архипелаг одликује вулканска активност и сеизмизам (тајфуни, цунами...). У рељефу преовлађују планинске области док су равнице везане само за уски приобални појас. Клима Јапана је монсунска али се падавине излучују и зими. Хокаидо има хладнију климу. Реке су кратке, са великим падом и хидроенергетским потенцијалом...
|
|
КИНА
Због величине презентације слајдови са регијама Кине су исечени. Они су приказани као фотографије које се смењују (Photo slideshow) и одатле се могу преузети.
Кина је највећа земља ове регије по површини и по броју становника. Састоји се од 23 провинције, 5 аутономних области, 4 велеградска подручја и Хонг Конг.
У Кини се издваја неколико регија: Северна Кина, Централна Кина, Јужна Кина, Североисточна Кина, Северозападна Кина и Унутрашња Моголија. |
|
ОПШТЕ ОДЛИКЕ АФРИКЕ
Име Африке потиче од берберског племена Афри који су насељавали област старе Картагине.
Африка је слабо разуђен континент са само 30 500 км обалске линије. Запажају се само једно веће полуострво (Сомалија), једно веће острво (Мадагаскар) и Велики Гвинејски залив. Од Европе је раздвајају Гибралтарски мореуз и Средоземно море, од Азије Суецки канал и Црвено море, од Америке Атлански океан а од Аустралије Индијски океан. |
|
СЕВЕРНА АФРИКА
Сахарска Африка се простире од Атланског океана до Црвеног мора и од Средоземног мора до јужних граница савана. На том подручју се издвајају Сахара, долина Нила и Атласке планине. Сахара је највећа пустиња на свету (9 милиона км2) и састоји се од хамада, серира, ергова и глиновитих пустињских делова. Сав живи свет је сконцентрисан у оазама. Атласке планине су по начину настанка млађе веначне планине које обухватају северозападни део регије. Пружају се 2 200 км у Мароку, Алжиру и Тунису. Староседеоци ове регије су Бербери. Река Нил је најдужа река на свету. Настаје од Белог и Плавог Нила код града Картума. Раније је имала катаракте које су потопљене изградњом Асуанске бране.
|
|
ЕГИПАТ
Египат заузима крајњи североисточни део Африке и Синајско полуострво у Југозападној Азији. Положај Египта је изузетно повољан, нарочито после прокопавања Суецког канала 1869. год. (дужина 195 км, ширина 60 м) Рељеф Египта је углавном низијски, пустињски. Само је источно од Нила, уз обалу Црвеног мора и на Синајском полуострву рељеф планински. Уз обалу је заступљена средоземна клима која у унутрашњости прелази у суву суптропску (пустињску). Једина већа река је Нил..
|
|
ИСТОЧНА АФРИКА
Источна Африка се пружа од Црвеног мора на северу до јужне границе Танзаније на југу и од Сахела и Конгоанске котлине на западу до Индијског океана на истоку. Обухвата две простране висоравни : Етиопско-Сомалијску и Језерску висораван. У приморју Индијског океана је низијски рељеф. Ту је највећа Мозамбичка низија.
Рељеф ове регије је планински: Етиопско-Сомалијска висораван је на 2 000 -3 000 мнв а Језерска на 1 000 до 1 500 мнв. Оне су део Источноафричког рова. Клима у унутрашњости је сува тропска а у источном делу монсунска. У овој регији се налази једна од најтоплијих пустиња на свету Данакилска пустиња |
|
ЗАПАДНА АФРИКА
Западна Африка обухвата јужни део западне ,,избочине,, афричког континента тј. земље које излазе или гравитирају ка Гвинејском заливу. У њој се налази 12 земаља од којих је само Буркина Фасо континентална а остале су приморске земље.
У уском приобалном појасу влада влажна и топла екваторијална клима а северније и јужније монсунска клима. Три веће воде које се издвајају у овој регији су Гвинејски залив, река Нигер и језеро Волта. |
|
ЦЕНТРАЛНА АФРИКА
Централна Африка је ,,срце,, континента. Обухвата седам држава. Језго Централне Африке чини басен реке Конго. Око Екватора влада екваторијална клима, даље је влажна тропска која прелази у климу савана.
Становништво је младо, животни век је кратак, више од половине становништва живи у селима, природни прираштај је висок, проценат обрадивог земљишта је мали али већина људи ради у пољопривреди. |
|
ЈУЖНОАФРИЧКА РЕПУБЛИКА
ЈАР је изразито висинска земља у чијем рељефу доминира Јужноафричка висораван на истоку уоквирена Дракенским и Капским планинама. У централним деловима ове висоравни је котлина Калахари а ка западу, ка обалама Атлантика, висораван се спушта у приобалну пустињу Намиб...Од већих река, ту су Лимпопо и Орање које уједно представљају и северне границе ЈАР. У централним деловима се налази највећа унутрашња делта на свету, делта реке Окаванго...
|
|
СЕВЕРНА АМЕРИКА
Северна Америка се простире између Атланског океана на истоку и Тихог океана (Пацифика) на западу. Северну границу чини Северни ледени океан а јужна се пружа реком Рио Гранде која је истовремено и граница између Сједињених Америчких Држава и Мексика.
Северна Америка спада у разуђене континенте какви су и Европа и Азија, сва три на северној Земљиној хемисфери. Највећу разуђеност срећемо на северу а најмању на југу. Од Азије је одваја Берингов мореуз (широк 85 км), а од Европе Дански пролаз. Гренланд геолошки припада Северној Америци а административно европској држави Данској. |
|
КАНАДА
Канада је по површини друга земља на свету, после Русије. Простире се у северном делу континента и Арктичким архипелагом дубоко залази у северну поларну област. Највећи део земље лежи на Канадском штиту, најстаријем делу копна Северне Америке. На западу су Кордиљери а на истоку планински предели Лабрадора...
Са само 3ст/км2 Канада је ретко насељена држава.Чак 90% становништва живи у уском појасу уз границу са САД и то око Великих језера. Већину становника чине Британци (40%) и Французи (27%) а староседеоци, Индијанци и Инуити само 2%. Већи градови су Торонто, Монтреал, Ванкувер, Калгари, Едмонтон, Винипег и Отава. |
|
СРЕДЊА АМЕРИКА
Континентални део Средње Америке спаја Северну и Јужну Америку и према југу се сужава у Панамски земљоуз. Средњу Америку чини и трећи велики архипелаг, Карипска острва (Колумбо их је назвао Западноиндијска острва), састављен од Великих Антила (Куба, Јамајка, Хаити и Порторико), Малих Антила и Бахамских острва. Средња Америка се налази северно од Екватора, у области око повратника, што уз уски континентални и острвски простор окружен морима, битно утиче на њене географске одлике.
|
|
ПРИРОДА ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ
...Јужна Америка је дуго била издвојен континент на коме је због тога формиран специфичан биљни и животињски свет. Амазонска низија је област најпространијих и најгушћих влажних тропских кишних шума на планети (селваси). Северно и јужно је појас тропске климе и савана које се називају љаноси (Гвајанске пл.) и кампоси (Бразилске пл.). Простране степе низија јужно од Гран Чака зову се пампаси...
|
|
БРАЗИЛ
Федеративна Република Бразил је највећа држава у Јужној Америци и пета држава света по површини (испред су Русија, Канада, САД и Кина) и броју становника (Кина, Индија, САД и Индонезија). Заузима источну половину Јужне Америке и излази на Атлански океан дужином од око 7 500 км неразуђене обале. Највећи део територије налази се на надморским висинама од 200 до 800 метара. У северном делу је пространа низија Амазоније а на југу Бразилска висораван.
|
|
АМАЗОНИЈА
Амазонска прашума лежи у Јужној Америци, у држави Бразил. Обухвата површину од преко 7 милиона км2. Амазон извире у перуанском делу Анда, а онда тече ка 5 500 км удаљеном Атланском океану где се улива у виду огромне делте, широке око 330 км. Амазон има највећу површину слива на свету, мало мању од површине Аустралије...
|
|
ЖИВИ СВЕТ АМАЗОНИЈЕ
“И на копну и у води Амазонија личи на големи вртлог бујног живота, у коме се непрестано рађа и умире више него игде другде на Земљи. Чистине и шуме, реке и језера обилују безбројним становницима, од који је мало њих пријатељски расположено према човеку. Већина их је у свако доба спремна да човеку напакости, да га убоде, угризе, да га онеспособи, усмрти”.
Алфонсо Цвитановић |
|
ПРИРОДА АУСТРАЛИЈЕ
Аустралија је у целини изграђена од прастарих стена које су током времена ерозијом уравњене и спуштене. Због тога је Аустралија континент са просечно најмањом надморском висином, само 215 м (до 300м). У рељефу се издвајају три веће целине: Западноаустралијска висораван (300 до 500 мнв) заузима 2/3 копна, Централна или Средњоаустралијска низија, најнижи (100 мнв) и најравнији део континента, настала од речних наноса некадашњих аустралијских река, и Велике разводне планине...
|
|
ДРУШТВО АУСТРАЛИЈЕ
Аустралија је једина земља која заузима цео континент. Она је савез шест држава и две територије: Западна Аустралија, Јужна Аустралија, Квинсленд, Нови Јужни Велс, Викторија, Тасманија, и две територије: Канбера и Северне територије. Староседеоци Аустралије су Абориџини. Данас у Аустралији и Океанији укупно живи око 35 милиона људи, од тога у Аустралији 21 милион. Највећи број је европског порекла (92%), затим азијског (7%), а само 1% чине Абориџини. Са густином насељености од 2,7 ст/км2, Аустралија је најређе насељени континент.
|
|
ОКЕАНИЈА
Океанија је пространа област у Пацифику. Обухвата више од 25.000 острва сврстаних у три велике групе – Меланезију, Микронезију и Полинезију.
Меланезија (“црна острва”) обухвата – Нова Гвинеја и Нова Каледонија, Соломонова острва, Вануату, Фиџи и друга. Чини 90% површине и 80% становника Океаније. Микронезију (“ситна острва”) чине корална и вулканска острва – Маријанска острва, Маршалска острва, Гуам, Палау, Науру и Кирибате. Ово је најгушће насељени део Океаније. Полинезија (“многобројна острва”) обухвата Нови Зеланд, Хавајска и Ускршња острва, Француску Полинезију, Кукова острва, Самоа, Тонга, Тувалу, Токелау и многа друга острва. |
|
НОВИ ЗЕЛАНД
Нови Зеланд чине два велика острва, Северно и Јужно, а одваја их Куков пролаз, као и острво Стјуарт и неколико мањих острва. Име им је дао Абел Тасман по провинцији Зеланд у Холандији. Оба острва су планинска, део „ватреног појаса Пацифика“, због чега на њима има око педесет активних и угашених вулкана, а чести су и земљотреси. Клима је океанска, благих зима и свежих лета, са доста падавина и знатно топлија на Северном него на Јужном острву. Реке су кратке, богате водом и великог пада, па имају велики хидроенергетски потенцијал...
|
|