презентАЦИЈЕ - ПЕТИ РАЗРЕД
УВОД У ГЕОГРАФИЈУ
Име географије потиче од две грчке речи: ГЕА – Земља и ГРАФЕИН – писање, описивање;
Географија проучава појаве у географском омотачу кога чине четери сфере: 1. литосфера – површински стеновити омотач Земље; 2. атмосфера – ваздушни омотач Земље; 3. хидросфера – водени омотач Земље; 4. биосфера – живи свет на Земљи; Према предмету проучавања географија се дели на: 1. физичку географију; 2. друштвену географију; * регионална географија проучава природу и друштво мање целине – географске регије; |
|
ВАСИОНА И ВАСИОНСКА ТЕЛА
Васиона (космос, свемир, универзум, васељена) је бескрајан простор у коме постоје бројна небеска тела – звезде, планете, сателити, комете, астероиди, метеори...
Астрономи су звезде груписали у 88 сазвежђа, тј. скупове звезда (нпр. Мали медвед – звезда Северњача, Велики медвед, Стрелац, ...). Галаксије су звездани системи. Наша галаксија се зове Млечни пут (Кумова слама). Светлосна година је пут или растојање које светлосни зрак пређе за годину дана крећући се просечном брзином од 300 000 км/сек......... |
|
СУНЧЕВ СИСТЕМ
Око Сунца кружи осам планета. То су Меркур, Венера, Земља, Марс, Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун. Прве четири планете су унутрашње, мале масе и величине, велике густине, чврсте подлоге, скоро без сателита (Земља има Месец, а Марс Фобос и Дејмос) и без прстенова. Друге четири су спољашње планете, огромних димензија и масе, мале густине, без чврсте подлоге (гасовите су), са прстеновима и сателитима (Јупитер има Европу, Сатурн има Титан). Са Земље се голим оком виде Меркур, Венера, Марс (зато што су близу), Јупитер и Сатурн (зато што су огромни).....
|
|
ОБЛИК И ВЕЛИЧИНА ЗЕМЉЕ
Најочигледнији доказ да је Земља округла је сенка Земље на Месецу. Аристотел је први грчки мислилац који је теоријским путем доказао да је Земља лоптаста. Ератостен је израчунао обим Земље а Магеланова експедиција (1519-1522) је прва опловила нашу планету;
На површини планете се уздваја седам континената - Азија, Африка, Северна Америка, Јужна Америка, Антарктик, Европа и Аустралија. Светско море чини пет океана - Велики Тихи океан (Пацифик), Атлантски океан, Индијски океан, Јужни океан и Северни ледени океан. |
|
РЕВОЛУЦИЈА ЗЕМЉЕ
Револуција је кретање Земље око Сунца. Изврши се за 365 дана и 6 сати или за 1 годину (тачније, 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди). Због вишка од 6 сати свака четврта година је преступна (2012., 2016.) и има 366 дана (29.фебруар). Путање по којима се небеска тела крећу зову се орбите. Нашу орбиту називамо еклиптика. Брзина револуције је 107 000 km/h (30m/s).
Последице револуције су неједнака дужина обданице и ноћи, смена годишњих доба и формирање топлотних појасева на Земљи.Ово се дешава због кретања Земље око своје осе и нагнутости те осе у односу на раван еклиптике (за 66,5 степени)...... |
|
ПОСТАНАК И УНУТРАШЊА ГРАЂА ЗЕМЉЕ
Унутрашњу грађу Земље чине: земљино језгро, омотач језгра и земљина кора. Земљино језгро – изграђено од гвожђа и никла (NiFe) на дубини од 2900 до 6370 км. Чине га унутрашње чврсто језгро и спољашње течно (тестасто) језгро. Температуре су око 6900 оC, веће него на површини Сунца. Омотач језгра – лежи између језгра и Земљине коре. Чине га чврсти унутрашњи омотач и тестави спољашњи омотач са растопљеним стенама – магмом који се назива астеносфера.Земљина кора – или литосфера, је површински чврсти омотач Земље. Чине га океанска и континентална кора. Континентална кора је старија, дебља и сложенијег састава а океанска кора је млађа, тања и једноставнијег састава.
|
|
ЛИТОСФЕРНЕ ПЛОЧЕ
Литосфера је чврсти, стеновити омотач Земље коју чини 7 великих и мноштво малих литосферних плоча.
Литосферне плоче могу да се 1. удаљавају једна од друге (размицање и удаљавање - средишљи део Атлантског океана) 2. да се мимоилазе (смицање - расед Сент Лоренс - Калифорнија, Истанбул) 3. да се крећу једна према другој (сударање и субдукција - Афричка плоча се креће према Евроазијској) Немачки научник Алфред Вегенер (1880-1930) први је изнео хипотезу о кретању литосферних плоча/континената. |
|
УНУТРАШЊЕ СИЛЕ ЗЕМЉЕ
Рељеф настаје непрекидним и узајамним деловањем унутрашњих и спољашњих сила. Унутрашње силе Земље су гравитација (Земљина тежа) и топлота Земљине унутрашњости. Њиховом „борбом“ настају тектонски покрети. Хоризонталним орогеним покретима настаје процес набирања чиме се издижу млађе веначне планине. Млађе веначне планине имају стрме стране, оштре назупчене врхове и пружају се у венцима хиљадама километара. Вертикалним орогеним покретима настаје процес раседања и стварања старих громадних планина и тектонских котлина. Старе громадне планине имају благе стране, уравњене врхове и усамљене су...
|
|
ВУЛКАНИ И ЗЕМЉОТРЕСИ
Вулкани су места (најчешће планине) на Земљиној површини из којих избија магма.Вулкани се деле на угашене и активне а највише их има у тзв. Ватреном појасу Пацифика. Избацивање лаве, гасова и пирокластичног материјала назива се вулканска ерупција.
Земљотреси или трусови су изненадна и краткотрајна подрхтавања делова Земљине коре. Место у дубини Земље (10 -60 км) где настаје земљотрес назива се хипоцентар. Тачка на површини Земље изнад хипоцентра, где се земљотрес најјаче осећа назива се епицентар..... |
|
СПОЉАШЊЕ СИЛЕ ЗЕМЉЕ
Спољашње силе Земље покреће Сунчева енергија а унутрашње сама Земља. Унутрашње силе граде рељеф, а спољашње (ветар и вода) га даље преобликују.Спољашњи процеси који формирају облике у рељефу су: разарање и распадање стена, речна ерозија и акумулација, абразија, еолска ерозија и акумулација, ледничка и крашка ерозија и акумулација. Ерозија је процес разарања и одношења стеновите подлоге. Акумулација је таложење еродираног материјала....
|
|
АТМОСФЕРА
Атмосфера је ваздушни омотач Земље. Чини је смеша гасова – азота 78%, кисеоника 21% и 1% осталих.Атмосфера је слојевита. Најнижи и најгушћи слој атмосфере назива се тропосфера. У њој се дешавају све временске појаве (облаци). Изнад тропосфере је стратосфера (позната по озонском слоју), па мезосфера, термосфера и на крају егзосфера која полако прелази у васионски простор. Температура опада са порастом надморске висине, на сваких 100 мнв температура опадне за 0,6 C.
|
|
КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ И ФАКТОРИ
Време је тренутно стање климатских елемената изнад неког места, а клима је вишегодишњи режим времена. Уз помоћ климатских елемената "читамо" какво је време у неком месту. Резултати очитавања се саопштавају у временској прогнози. Климатски фактори или чиниоци одређују климу неког места.Климатски фактори: 1. Географска ширина; 2. Распоред копна и мора; 3. Рељеф (надморска висина и правац пружања планина); 4. Морске струје и ветрови; 5. Вегетација; 6. Људска делатност; Климатски елементи су: температура ваздуха, влажност ваздуха, ваздушни притисак, ветар, осунчаност, облачност и падавине.
|
|
ТИПОВИ КЛИМЕ НА ЗЕМЉИ
ЕКВАТОРИЈАЛНА КЛИМА је заступљена око екватора, између 10оN и 10оS, у Африци,Јужној Америци и Малајском архипелагу. Нема годишњих доба, температуре се крећу од 25 до 28о C, а ваздушни притисак је низак.Падавине су свакодневне (зениталне кише) са минимум од 1500 mm годишње. Вегетацију чине џунгле (прашуме, селваси)...
СРЕДОЗЕМНА или суптропска клима влада у подручјима од 30 до 40оN и S, у Европи, Америци, Африци и Аустралији. У Азији је зову синијска (кинеска) клима.Одликују је дуга, топла, сува лета и благе, кишовите зиме. Вегетацију чине макије а гаје се маслине, винова лоза и јужно воће... |
|
СВЕТСКО МОРЕ
Хидросфера – водени омотач Земље, кружење воде у природи;
Хидрологија је наука о водама. Хидрологија мора и хидрологија копна. СВЕТСКО МОРЕ чине 5 океана: Велики Тихи (Маријански ров 11 034м), Атлантски, Индијски, Северни ледени океан и Јужни океан; МОРА могу бити унутрашња (средоземна – Јадранско), ивична (Норвешко) и међуострвска (Ирско море). Мора могу бити и међуконтинентална (Црвено, Средоземно) и унутарконтинетална (Балтичко, Персијско). |
|
ОСОБИНЕ И КРЕТАЊЕ ВОДЕ
ОСОБИНЕ МОРСКЕ ВОДЕ
|
|
ВОДЕ НА КОПНУ - РЕКЕ
Копнене воде могу бити подземне (изданске) и површинске. Место у дубини земље где се сакупља подземна вода назива се издан. Уколико та вода лежи између два вододржива слоја, реч је о артешкој издани.
Извори су места где подземна вода избија на површину. Минералне воде су оне које садрже минимум 1g минералних материја у 1l воде. Термалне су оне воде које су топлије од 20оC. Ако имају и једно и друго називају се термоминералним водама. Речни систем чини река са свим својим притокама. Речни слив је територија са које све површинске и подземне воде отичу у један речни систем. Речну мрежу чине све реке на некој територији (држави, регији). |
|
ВОДЕ НА КОПНУ - ЈЕЗЕРА, ЛЕДНИЦИ, МОЧВАРЕ
Језера су удубљења у копну испуњена водом. По начину настанка могу бити природна и вештачка. Језера имају своје притоке и отоке.
Депресије су места (језера) на копну која леже испод нивоа мора. Највећа депресија је Мртво море – 423 мнв. Криптодепресије су скривене депресије језера где је површина изнад а дно испод нивоа мора – Бајкалско језеро. Вештачка језера настају преграђивањем река ради добијања електричне енергије, наводњавања, снабдевања насеља и индустрије, риболова, туризма...; ЛЕДНИЦИ садрже 70% пијаће воде планете.Има их на Антарктику (84%), Арктику (14%) и високим планинама (2%). |
|
ЖИВИ СВЕТ НА ЗЕМЉИ
...Саване су простране равнице обрасле високим травама и ретким дрвећем које се простиру северно и јужно од тропских шума. Има их у Африци, Јужној Америци, Аустралији. У њима расте ретко дрвеће – баобаб. Лети – у кишном периоду, савана озелени, а зими – у сушном периоду она је жута и мрка.
Пустиње се јављају у најсушнијим областима око повратника, у тропском али и умереном појасу. Безводне су, са високим дневним и ниским ноћним температурама. Успевају само ретке биљке: вишегодишње траве, бодљикаво грмље, агаве и кактуси... |
|
ПЛАНЕТА МАРС
Марс је четврта планета Сунчевог система. Пречник Марса је 6 794 км, а маса износи 6 4219 x 1023 кг. Дан му траје 24 часа, 37 минута и 23 секунде, а година 687 дана. Од Сунца је удаљен 228 милиона километара, а орбита му је издужена.
Марс има два природна сателита: Фобос и Дејмос. Црвене је боје због велике количине оксида гвожђа. На површини Марса разликујемо неколико облика рељефа. |
|