ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ - ОСМИ РАЗРЕД
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ
Република Србија је суверена држава која лежи у јужном делу Европе, на Балканском полуострву. У данашњим границама је настала крајем 20. века, цепањем Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, иако је прву праву независност Кнежевина Србија стекла након Берлинског конгреса 1878. године.
Србија лежи на пола пута између екватора и Северног пола. 45 паралела се протеже кроз њен северни део, Војводину, правцем Сремска Митровица - Банатско Ново Село. То значи да Србија лежи у северном умереном топлотном појасу. |
|
ПОСТАНАК РЕЉЕФА У СРБИЈИ
Рељеф је у нашој земљи стваран током дуге геолошке прошлости. У процесима његовог настанка учествовале су унутрашње и спољашње силе. Унутрашње силе су тектонским покретима издизале, спуштале и разламале Српско - македонску масу, Динариде, Карпато - балканиде и Панонско копно. Тектонски покрети су били праћени интензивном вулканском активношћу па палеовулканских облика имамо готово на целој површини Србије (сем Војводине). Између снажних орогенеза, у периодима мировања, спољашње, егзогене силе су, преко абразије, глацијалне, еолске, речне и крашке ерозије и акумулације преобликовале настали рељеф.
|
|
ПАНОНСКА НИЗИЈА
Панонска низија је заталасана равница на северу наше земље, која је токовима Дунава и Тисе подељена на мање целине - Банат, Бачку и Срем. У Панонској низији, тј.Војводини се издвајају различити облици рељефа. Највише делове чине Вршачке планине (Гудурички врх 641 мнв) и Фрушка гора (Црвени чот 539 мнв). Планине су настале тектонским покретима док су остали облици рељефа су настали егзогеним силама - ледничком, речно и, највише еолском ерозијом и акумулацијом. То су пешчаре, лесне заравни и алувијалне равни.
|
|
ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКЕ ОБЛАСТИ
Јужном ободу Панонске области припадају северозападна, западна и део средње Србије. Мање регије у западној Србији су Мачва, Колубара и Подрињска Србија са Подгорином, а у средњој Србији Западно и Велико Поморавље, Шумадија, Стиг и Браничево.
Мачва је наплавна равница Дрине између Дрине, Саве и Поцерине. Највећи град је Шабац. Колубара обухвата сливове река Колубаре, Тамнаве и Уба. Највећи градови су Обреновац и Лазаревац. Подрињска Србија са Подгорином се простире између Дрине и Шумадије, Мачве и линије Бајина Башта- Ђетиња.... |
|
СРПСКО - МАКЕДОНСКА МАСА
Родопски предео обухвата југоисточни и средишњи део Србије око Јужне Мораве. У њему издвајамо долину Јужне Мораве и планинске регије источно и западно од ње.
Источно, на десној обали, пружају се планине: Дукат, Бесна Кобила, Варденик, Велики Стрешер, Чемерник и Руј, а насеља су Власотинце, Сурдулица, Босилеград, Црна Трава, Бабушница и Трговиште. Западно, на левој обали, пружају се планине: Кукавица, Гољак, Мајдан, Радан, Видојевица и Јастребац као и градови Прокупље, Лебане и Куршумлија. |
|
ДИНАРИДИ
Динариди су веначни систем који се простире у западном и централном делу Србије. Основни правац пружања венаца је северозапад - југоисток. Динариди имају више целина: Унутрашњи Динариди обухватају Копаоничке, Шумадијске и Ваљевско-подрињске планине, а Централни Динариди обухватају Старовлашко - рашку висију, Проклетијску и Шарску групу планина са Косовском и Метохијском котлином.
|
|
КАРПАТСКО - БАЛКАНСКЕ ПЛАНИНЕ
Карпатско-балкански предео обухвата источни део Србије. Простире се од Дунава на северу до Заплањско-лужничке котлине на југу и од долина Велике и Јужне Мораве на западу до границе према Румунији и Бугарској на истоку.
Предео чине три мање регије: Карпати, Балканиди и Кључ и Неготинска крајина. Граница између Карпата и Балканида иде линијом: Сталаћ-Ражањ-Сокобањска котлина-Књажевачка котлина. Карпатске планине имају меридијански а Балканске планине упореднички правац пружања. |
|
КЛИМА СРБИЈЕ
На климу наше земље утичну бројни климатски чиниоци. Наша земља се већим делом налази у умереном топлотном појасу који је најповољнији за живот и рад људи. Рељеф утиче на климу наше земље правцем пружања планина и надморском висином. Са порастом надморске висине температура опада, а количина и учесталост падавина се повећавају. На климу наше земље утичу и Сахара и Средоземно море, Сибир и Арктик као и Атлански океан.
|
|
ЈЕЗЕРА СРБИЈЕ
Два основна елемента сваког језера јесу језерски басен и вода. По начину настанка језера се деле на природна и вештачка. Басени природних језера настају радом унутрашњих или спољашњих сила. Према начину настанка њихових басена, језера у Србији су крашка, ледничка, речна и еолска...Вештачка језера се стварају при изградњи хидроелектрана, регулацији река и сливова, ради снабдевања градова и фабрика водом, наводњавања поља, за вештачке рибњаке, због туризма и спорта...
|
|
ТЕРМОМИНЕРАЛНИ ИЗВОРИ
Минералним водама сматрају се оне које садрже више од једног грама растворених минерала у литру воде. Деле се по температури, хемијском саставу и геолошким условима стварања...Бање су уређена купалишта и лечилишта са лековитом водом или блатом,у која људи долазе ради лечења, опоравка или одмора. Најпознатије и најпосећеније бање у нашој земљи су: Врњачка Бања, Сокобања, Матарушка Бања, Ковиљача, Нишка Бања ...
|
|
НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ
Национални парк је заштићено подручје од изузетног значаја, највиши ниво заштите геонаслеђа једне земље. НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ 1. НП Фрушка гора (1960.) 2. НП Ђердап (1974.) 3. НП Тара (1981.) 4. НП Копаоник (1981.) 5. НП Шар планина (1986.) |
|
НАСЕЉА СРБИЈЕ
Насеља су места где живе људи. Првобитна насеља су формирана у низијама уз обале река и језера. И данас велики број људи живи на обалама великих водених површина као што су океани и мора.
Брема броју становника и доминантним функцијама, насеља се деле на градове и села, као и мелазни тип између њих - мешовити тип или варош. Градови су већа насеља, са бројним функцијама, чије становништво углавном ради у индустрији и услужним делатностима. Села су мања насеља чији се становници махом баве пољопривредом. |
|
НАСЕЉА СРБИЈЕ - БЕОГРАД
Изникао на ушћу Саве у Дунав, Београд је шумадијски и панонски (војвођански) град, раскрсница копнених, водених и ваздушних путева. Он је главни и највећи град Републике Србије. Први пут се спомиње 878.године у писму папе Јована VIII бугарском кнезу. Савремени Београд захвата површину од 3 223 км2, подељен је на 17 општина, од којих је Палилула највећа по површини а Нови Београд по броју становника, док је Сурчин најмлађа општина. По попису из 2011.године у њему је живело 1 659 440 становника...
|
|
ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ
Привреда је скуп делатности које обухватају вађење минералних сировина, производњу, расподелу и потрошњу материјалних добара и пружање услуга ради задовољења људских потреба. Делатности могу бити производне и услужне или привредне и ванпривредне. Привреда обухвата велики број делатности сврстаних у четири сектора - примарни, секундарни, терцијарни и квартарни сектор привреде. Прва два сектора производе материјална добра, а друга два пружају услуге ради намирења људских потреба.
|
|
ПРИМАРНИ СЕКТОР ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ - ПОЉОПРИВРЕДА
Примарне делатности обухватају делатности којима су се људи од давнина бавили - лов, риболов, шумарство и пољопривреда.
Пољопривреда је делатност људи која се бави обрадом земље и гајењем биљака и животиња које су корисне за човека. Пољопривреда се дели на земљорању и сточарство. Обрада земље и гајење биљака је земљорадња а гајење животиња је део пољопривреде који се зове сточарство. |
|
ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
Индустрија је најважнија грана секундарног сектора и привреде уопште. Од степена индустријског развитка зависи и привредна развијеност сваке земље.
Индустрија се бави производњом енергије, вађењем минералних сировина и прерадом сировина у готове производе намењене тржишту. Према предмету рада дели се на екстрактивну и прерађивачку, а према врсти производа на тешку и лаку. |
ЕНЕРГЕТИКА СРБИЈЕ
Енергетика је грана тешке индустрије која се бави вађењем минералних сировина и производњом енергије.
Наши најважнији енергетски извори су: угаљ, водне снаге, нафта, земни гас, ветар... Хидроенергетика је грана енергетике која користи водне снаге за добијање електричне енергије. |
РУДАРСТВО И МЕТАЛУРГИЈА
Рударство је грана тешке индустрије која се бави експлоатацијом (вађењем) руда црних, обојених, ретких и радиоактивних метала и неметала. Извађене метале даје металургији на обраду.
Црни метали – гвожђе, хром, манган, кобалт, молибден, никл, ванадијум, волфрам; Обојени метали – бакар, олово, цинк, антимон, боксит (алуминијум), магнезит; Неметали имају велики значај у грађевинарству и у индустрији. То су: азбест, глина, кварц, песак, шљунак, барит... |
ТЕШКА ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
Тешка индустрија обухвата производњу средстава и материјала који се користе у даљој производњи (производи сировине за даљу обраду).
Тешка индустрија се дели на: 1.Енергетику; 2.Рударство; 3.Металургију; 4.Металску; 5.Електроиндустрију; 6.Тешку хемијску индустрију; |
|
ЛАКА ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ
Лака индустрија обухвата производњу средстава која се користе за широку потрошњу тј. производи готове производе.
Лака индустрија се дели на: 1. Прехрамбену индустрију 2. Текстилну индустрију 3. Дрвну и индустрију целулозе и папира 4. Дуванску индустрију 5. Индустрију коже, гуме и обуће 6. Лаку хемијску индустрију |
|
САОБРАЋАЈ СРБИЈЕ
Саобраћај је делатност терцијарног сектора која повезује произвођаче сировина, прерађиваче и потрошаче готових производа.
Развој саобраћаја и размештај саобраћајних линија зависи од природних, економских и техничких фактора. Природни фактори су изглед и састав рељефа. Низије и речне долине су одличне за трасирање саобраћајница. Главни економски фактор је производња. Расположива техничка средства су главни технички фактор од кога зависи изградња путева и пруга, пловних канала, аеродрома... |
|
ТРГОВИНА СРБИЈЕ
Трговина је делатност терцијарног сектора привреде која обухвата куповину и продају робе или размену добара.
Трговина може бити: 1. Унутрашња 2. Спољна 3. Експортна 4. Импортна 5. Транзитна 6. Реекспортна 7. Трговина на велико 8. Трговина на мало |
|
ТУРИЗАМ СРБИЈЕ
Туризам представља путовања и боравак људи ван места сталног пребивалишта ради одмора, лечења и обилазака природних и културних реткости. Туризам може бити локални, домаћи, страни и транзитни...Туристички потенцијал Србије чине природне и антропогене туристичке вредности...Туристичка места или дестинације су одредишта према којима путују и где бораве туристи...
|
|